U početku rata sa Japanom Rusija je imala na Dalekom Istoku, osim tamošnje rezerve, ove trupe:
Vrhovni komandant na suvu i na moru: vice-admiral Aleksejev; šef đeneralštaba: đeneral-major Flug.
Komandant suvozemne vojske: đenerallajtnant Linjević (sada ministar Kuropatkin); šef inžinjerije: đenerallajtnant Aleksandrov.
Prvi sibirski korpus
Komandant: đeneral Saharov
Jačina:
- 36 bataljona
- 21 sotnija (kozačka eskadrona)
- 48 topova
- 1 inžinjereski bataljon.
Drugi sibirski korpus
Komandant: đeneral Sasulić
Jačina:
- 36 bataljona
- 12 sotnija
- 48 topova
- 1 inžinjerski bataljon.
Treći sibirski korpus
Komandant: đeneral Stesel
Jačina:
- 36 bataljona
- 30 topova
- 12 sotnija
- 1 inžinjerski bataljon
Samostalno od tih komandi
- 16 bataljona iz Evrope
- 78 sotnija kozačkih i kavaljerije
- 128 topova iz Evrope
- 48 topova sibirske rezerve
- 6 topova kozačke baterije
- 4 železnička bataljona
- 4 baterije
2000 vojnika iz pogranične straže.
Prema tome izlazi
Celokupna jačina: pešadije, inženjerije, železničkih trupa:
- 134 bataljona po 800 vojnika: 107.000
- 123 sotnije kavalerije: po 150 ljudi
- 18.000 artiljerije : 324 topa, od prilike 10.000
Svega 135.450 vojnika sa 324 topa.
Toliku je, dakle, suvozemnu vojsku imala Rusija na istočnoj svojoj granici u početku rata. U taj broj nije uračunata rezerva, a kad se i ona uzme u račun, onda izlazi oko 185.000 vojnika. Međutim, od tog doba slate su i šalju se još neprestano nove trupe, te je snaga ruska danas mnogo veća. Samo što niko na zna njen tačan broj.