Sjedinjene severo-američke države naimenovale su za svoga generalnog konzula u Daljnom, u Mandžuriji, krajnjoj stanici transsibirske železnice, Džona Morgana. Rusija je, međutim, pre tri dana izvestila američkog ministra spoljnih poslova, Haja, da ona američkom generalnom konzulu neće izdati egzekvatur. U američkom ministarstvu spoljnih poslova mnogo su uznemireni zbog ovakvog držanja Rusije, i već je držana sednica da se sastavi odgovor, ali definitivan tekst još nije gotov. Rusija se u onome pitanju ovako drži s toga što ona za vreme rata ne želi ni jednog stranog činovnika na poluostrvu Liaotung. Sem toga u američkom ministarstvu spoljnih poslova drže da se ova odluka ruske vlade ne može odnositi i na konzule u Mukdenu i Antungu, jer tamo Mandžuriju još smatraju kao kinesku provinciju, zbog čega će se Kini obratiti za egzekvatur. Čak američko ministarstvo naglašava da ni jednoj drugoj sili ne priznaje pravo mešanja.
Daljni je na poluostrvu Liaotungu, u neposrednoj blizini Port-Artura, krajnja tačka sibirske železnice, ruska ugovorna oblast. Dopuštenje da strani konzuli otpravljaju svoje poslove zavisi dakle od Rusije. Ni malo ne iznenađuje, čak su u Americi i očekivali da će Rusija, s obzirom na ratno stanje, odbiti postavljanje stranih zastupnika U Daljnom. Veće bi značenje dobilo držanje Severoameričkih Država kad bi one ostale pri tome da postave svoje konzule u Mandžuriji, u Mukdenu, Antungu i Tatungkan. Novi američkokineski trgovinski ugovor predviđa otvaranje Mukdena i TAntunga a japansko-kineski ugovor opet predviđa otvaranje Mukdena i Tatungkana, i prema dosadašnjem običaju, na osnovu najvećega povlašćenja, ova se mesta moraju otvoriti i za trgovinu svih ostalih naroda. Antung i Tatungkan leže na ušću reke Jalu, na njenoj severnoj obali. Tatungkan nešto dalje zapadno od ušća. U ratu protiv Kine, Japanci su bili poseli oba ova mesta, ali od nekog vremena, naročito od kad je Rusija dobila od Koreje koncesije za eksploataciju šuma na reci Jalu, Rusi su došli, i Antung važi kao središte ruskog uticaja u oblasti Jalu. Vojnički značaj oba ova mesta za rat je očevidan, i Rusija neće moći ni tamo, kao nu Daljnom, sada trpeti strane zastupnike. Ako dakle Sjedinjene Države zatraže od Kine i dobiju egzekvatur za konzularne činovnike u tim mestima; i ako još pored toga zatraže da ti novi konzuli još odmah odu na svoje nove dužnosti na Jalu, onda bi se između Rusije i Severne Amerike mogao izroditi ozbiljan sukob. Ali pošto su Sjedinjene Držale, u težnji da Kinu neutraliziraju, izdvojile Mandžuriju, onda je verovatno de će one u sadašnjim okolnostima odustati od svojih zahteva i sačekati bolje prilike, kad se rasture krizni oblaci sa azijskog horizonta.