Vi ste čitali juče jedan simptomatičan telegram iz Pariza. Jednom pariskom listu javljaju, na ime, da je engleski ministar spoljnih poslova, lord Lensdaun, prekjuče poduže konferisao sa ruskim ambasadorom u Londonu i tom prilikom mu je nagovestio da je kralj Eduard sklon da ponudi svoje posredovanje u rusko-japanskom ratu samo kad bi car Nikola to primio. Pitanje je da li bi na to Rusija pristala; drugo, da li bi na to pristao Japan; i najzad, da li je Engleskoj u interesu da prestanu neprijateljstva kad još nije ni došlo do ozbiljne bitke, i kad se zna da je rusko-japanski rat u stvari rat između Rusije i Engleske.
Pre svega sigurno je da car, koji je bio uzeo inicijativu za Hašku konferenciju i koji je, lično, prožet najmiroljubivijim osećajima, u ovom trenutku ne može povoljno da odgovori na manifestacije za mir, naročito kad bi one sada došle iz Engleske. Rusija je bila napadnuta, njene najlegitimnije ambicije bile su ugrožene, i ma kakvo da je naličje ovoga rata i, ma kakva da je možda bila taktika petrogradskog kabineta da dovede Japan do prekida diplomatskih odnosa, očevidno je da Rusiji ne dopušta njen prestiž da se povlači ispred posledica rata na Dalekom Istoku sada, kad se njen kolosalni vojni aparat već pokrenuo. I kad je već došlo do toga, Rusiji je u interesu da prečisti situaciju na Dalekom Istoku.
Hoće li Japan primiti posredovanje? Izvesno ne. Japan se, pre svega, za sve vreme sukoba ponašao agresivno i on je napadač, prvi je otvorio neprijateljstva. Sem toga bilo bi pravo poniženje kad bi tokijska vlada primila posredovanje posle poznate izjave da ona neće da čuje ni za kakav predlog ove vrste. Japan hoće svoj spor s Rusijom da izravna ratom, i dogod se nada na pobedu, a takva mu je nada dopuštena, on će okušati ratnu sreću. Ovakvo držanje može Japan u jednome trenutku da plati vrlo skupo, jer je on, kad je još pre nego su otpočela neprijateljstva odbio svako posredovanje, primio na sebe svu odgovornost za ovaj rat, i prema tome on će morati da primi i sve njegove posledice.
Engleska već predviđa ishod ovog rata. I ne samo to. Već tri dana je kako se govori o mobilizaciji ruske vojske u Istočnom Turkestanu, a današnji listovi donose telegrame o ubrzanim ruskim radovima na železničkoj pruzi koja, preko Avganistana, vodi u Indiju. I Englezi imaju razloga da se boje jedne moćne Ruske diverzije na indijskoj granici. Oni se, u slučaju rata s Rusijom, boje i za svoje obale u Evropi. Admiral Kloz je izjavio u poslednjoj sednici vojne komisije da sâm London nije dovoljno zaštićen. (Čitajte o tome naš telegram na prvoj strani.) I zbog svega toga jučeranji telegram o posredovanju Engleske nije neverovatan. Engleska će u jednom kritičnom trenutku, uzeti inicijativu za prijateljsko posredovanje između Rusije i Japana. Rusija bi u tome slučaju mogla odgovoriti da ona nije htela rat, ali sada kad su je već naterali da izvlači mač, ona ima prava da iz njega izvuče n sve koristi. Sve ove okolnosti čine da je nemoguće predvideti kako bi jedna strana intervencija mogla učiniti kraj ovome ratu, i miroljubive manifestacije moraju, silom samih okolnosti, ostati uzaludne.
Eto zato je rusko-japanski rat tako opasan. Rusija je neiscrpna u ljudima, a Japan bi se pre borio do poslednjeg čoveka nego što bi pristao na kakav mir koji ponižava. Jedino bi promenu u tome smislu moglo izazvati držanje Kine. Ako se ona umeša, ili ako u njoj bukne kakav revolucionaran pokret, onda bi intervenisale sve velike sile. U tom slučaju bi rusko japanski sukob dobio drugi karakter. Ova nova situacija ili bi izazvala jedan opšti rat ili bi, ovoga puta, učinila da se definitivno reguliše Kinesko pitanje.
Kako se god okrenemo, vidimo samo užas i ovaj je rat u početku novoga veka isto tako velika i strahovita nesreća kao i burski rat kojim se završio pokojni devetnaesti vek.