Engleska je policija pre tri dana zabranila da se u muzičkim dvoranama pevaju pesme koje raspaljuju narodni šovinizam. Tim povodom, organ engleskih liberala, „Dejli Njus“ donosi jedan članak, koji je vrlo karakterističan za raspoloženje izvesnih engleskih političkih krugova.
Pre svega „Dejli Njus“ žali što mere koje je policija preduzela protiv muzičkih dvorana, povodom rusko-japanskog sukoba, još nisu mogle da umere ton kojim piše jedan deo engleske štampe. Drska nesavesnost s kojom ovi listovi raspravljaju delikatno pitanje o držanju Francuske u očevidnoj je protivnosti s namerama ministarstva spoljnih poslova.
Već možemo da zabeležimo da su se na kontinentu pojavili simptomi agitacije. Ni jedna evropska sila, sem Engleske, ne vidi kakve bi to naročito sretne posledice bile kad bi, što je nemoguće, Japan pobedio Rusiju. Dopustimo čak da je Evropa u zabludi i da mi imamo pravo. Ali zar bi to bio dovoljan razlog da se zavađamo sa drugim državama, naročito u trenutku kad smo iz izveštaja vojne komisije videli da mi upravo ni nemamo vojsku za rat.
I sem toga, taktiku na stranu, kakve razloge mi to imamo da na sve moguće načine optužujemo ruski narod jedino zbog toga što on ima možda jednu reakcionarnu vladu? I u samim demokratskim zemljama vladine pogreške su zla, ali to nisu pogreške samog naroda.
U Rusiji, gde je sva vlast usredsređena u rukama vladaoca i aristokratije, narod se pre može da sažaljeva nego da kudi zbog poremećaja koje je imperializam učinio u njegovu životu. I mi nemamo nikakva razloga da se zavađamo s otadžbinom Lava Tolstoja.