Od jednog odličnog poznavaoca prilika u Staroj Srbiji i Maćedoniji dobili smo ovaj članak, koji će svakako interesovati sve naše čitaoce
U jednom delu naših klasičnih zemalja Stare Srbije, Metohiji i đakovačkoj kotlini, otpočinju da se zbivaju događaji, koji u krajnjim posledicama mogu biti sudbonosni po tamošnji naš živalj, a isto tako i po interese kraljevine Srbije u tim pokrajinama.
Prema imenima plemena, koja se spominju kao učesnici u ovoj poslednjoj arnautskoj pobuni, može se utvrditi, da je protiv „bedata“ (novotarija) ustao ceo onaj kraj, koji se nalazi između Peći i Prizrena u porečju Belog i jednog dela Crnog Drima. Na tom je prostoru raspoređeno nekoliko najrazuzdanijih arnautskih fisova, kao što su Beriš oko same Đakovice, još malo dalje k severozapadu, Krasnići, koji se naslanjaju na desnu obalu Crnog Drima, pa onda Bituč, Has i još neka druga.
Karakteristično je, da se sve arnautske pobune javljaju ovde na ovom prostoru između Peći i Prizrena, između Rugova i Ljume i Belog i Crnog Drima. Površan posmatralac zaključio bi iz toga, da je u tim krajevima arnautska svest najrazvijenija; dobri poznavaoci etnografskih prilika međutim znaju, da to nikako nije centar arnautskog življa. Taj centar u istini jeste Elbasan, Tirana, Kroja pa odatle južno do Janjine. Pobune u ovim krajevima mogu se objasniti samo kad se zna, da se tu nalazi priličan broj katoličkih sela, naseljena poznatim fondama, među kojima je naročito poznata kuća Bib-Doba i da se osim toga, uticaj katoličkog sveštenstva prenosi preko katoličkih Arnauta čak i na Arnaute muhamedance. Na jedan mig dat iz koje ćelije fratorske iskupi se 10 do 15 hiljada oružanih, golih i bosih Arnauta, koji slepo jure za svojim prodatim poglavicama.
Do pre nekoliko godina najjače oruđe u rukama austrijskim bio je na daleko čuveni Mula Zeka iz Rugova. Posle njegove smrti Austrijanci su muku mučili dok su mu našli dostojnog zamenika. Sad je,u tom smislu, najčuvenija kuća u selu Botuši, nedaleko od Dečanske Bistrice. Što botuški agalari reku, to je rečeno: kako oni presude, tako mora da bude. Austrija to vrlo dobro zna, te ga je gomilom žutih dukata privolela za sebe i preko njega utiče na ceo arnautski živalj u Staroj Srbiji. Važan arnautski prvak, a takođe austrijski agent je isto tako i čuveni Asan Šdak, muderiz đakovički, čiji je rođeni brat jedan od ildiskih sultanovih imama, koji je prošle godine bio član one sultanove komisije, što je išla da nagovara Arnaute da se ne bune protiv reforama.
U okolini sela Prilepa, blizu Dečana, caruje takođe poznati austrijski agent Nimam Madžun. Ima ih još i mnogo drugih, javnih i tajnih, ali nije potrebno, da ih sve ređam.
Kad se sve to uzme u obzir, onda se vidi, zašto se Arnauti bune i to baš ovi Arnauti, koji su na domaku austrijskim agentima i austrijskom zlatu. Austrija misli, da je nastao zgodan trenutak da pođe ka Solunu. Taj put treba da joj spreme Arnauti, slepi, zatucani Arnauti, koji zaboravljaju, da bi pod austrijskom upravom samo njihove vođe, oni koji danas šuruju s Austrijom, dobili titule, zvanja i bogastvo, a oni sami ostali bi i dalje ono što su danas, sirotinja i raja, stvorena samo zato, da je bezdušni gospodari eksploatišu.