Već u ono vreme, kada su radili na tome da dobiju Bosnu i Hercegovinu, austriski državnici bili su načisto s tim, da sa dobitkom Bosne i Hercegovine neće biti zadovoljene osvajačke težnje Austriske Monarhije. Već onda bilo je jasno austriskim državnicima, da je glavno polje njihova rada na Balkanskom Poluostrvu, da je težište austriske politike na Balkanu i da Austrija svim silama mora ići za tim, da dobije stalnu i otsutnu prevlast na Balkanskom Poluostrvu i da zauzme tamo što više zemalja, a u prvom redu da izađe na Solun.
Sve ono što je Austrija za poslednjih trideset godina radila, imalo je svagda jedan jedini cilj, da se što bolje utvrdi na Balkanu i da spremi zemljište za dalja svoja osvajanja. Rad austriske diplomacije, da omete pravilan razvitak Srbije i Bugarske i rad austriskih agitatora, da se izazovu nemiri, neredi i nezadovoljstvo u Staroj Srbiji i Maćedoniji, — sav taj rad bio je samo sredstvo, pomoću koga će Austrija lakše i brže da dođe do svoga glavnoga cilja, da izađe na Solun i da postane najvažniji faktor na Balkanu.
Austriski državnici bili su uvereni, a uvereni su i danas još, da je budućnost Austrije u zavojevanju i eksploataciji balkanskih pokrajina, i da će Austrija kad — tad u tom svom radu morati uspeti.
Osim toga što će se, misle oni, osvajanjem zemalja na Balkanu teritorijalno povećati Austrija i što će biti jača i snažnija, osvojene zemlje biće važne za ekonomni napredak Monarhije, jedno za eksploatacije prirodnih proizvoda u tim krajevima, drugo zbog toga, što će se u njima otvoriti nove pijace za potrošnju austriskih proizvoda. Osim komercijalnih koristi, koje bi Austrija dobila kad bi zavladala Starom Srbijom i Maćedonijom i kad bi dobila Solun i time jednu novu, vrlo zgodnu tačku za uvoz i izvoz — austriski državnici misle, da bi osvojenjem Maćedonije Austrija dobila sigurnu bazu, sa koje bi mogle vremenom da utvrdi svoju prevlast i na južnom delu zapadnog balkanskog primorja. Tek onda bi Austrija postigla svoj cilj: ona bi vladala Balkanom. Turska bi se jedva još držala, Srbija, Bugarska, Crna Gora i Grčka bile bi potpuno izolisane i slomljene, ekonomski sasvim zavisne od silne Monarhije, koja bi bila sada jedini i neograničeni gospodar na Balkanu, i koja bi jednoga dana lako uzela i te države, koje su nekada imale velikih ambicija, a koje bi morale propasti, kad bi se planovi austriskih državnika ostvarili.
To hoće, to želi i na tome radi sistematski i istrajno Austrija. Ako se ti njeni planovi ne ostvare, uzaludni su joj bili svi dosadanji napori i sav rad. Bosna i Hercegovina ne vrede Austriji ništa, ako ne dobije i Staru Srbiju i Maćedoniju i ako ne izađe na Solun.
Sada se Austriji dala vrlo zgodna prilika da počne izvršavati plan, koji su načinili austriski državnici posle okupacije Bosne i Hercegovine, sada je pogodno vreme da uđe u Staru Srbiju i da izađe na Solun. Rusija je zauzeta u ratu sa Japanom, Srbija i Bugarska su slabe i u antagonizmu, Grčka i Crna Gora ne mogu ništa, Turska je rastrojena, u onim krajevima digao se narod na oružje i traži da se ukloni turska uprava, a među vođima tog ustanka ima ih dosta, koji dobro stoje s Austrijom. Osim svega toga ustaju na oružje i Arnauti u blizini austriskih granica protiv reforama, koje traži Evropa.
Sticaj prilika je dakle vrlo povoljan po Austriju, i austriski državnici teško da će hteti propustiti ovako zgodnu priliku, kakva će im se teško još kad ukazati, da se ne koriste njom a da ne porade energično na tome da počnu ostvarivati svoje planove.
Austrija će bez sumnje upotrebiti ove po nju tako pogodne prilike i pokušaće da zauzme Staru Srbiju i Maćedoniju. Pitanje može bati samo na koji način ona misli to da učini i hoće li moći to da učini.