Svima je još u svežoj uspomeni, koliko je srpski narod u Staroj Srbiji morao da se bori, dok je pre desetak godina uspeo, da dobije prvoga Srbina mitropolita (u Raško-Prizrenskoj eparhiji). Iako je po kanonima i po zdravom razumu srpski narod u Turskoj imao prava da traži mitropolita svoje narodnosti u onim eparhijama u kojima je on u većini, ipak se carigradska patrijaršija toj želji narodnoj jako protivila. Naposletku je srpski narod u Staroj Srbiji uspeo i dobio je u Prizrenu svoga mitropolita.
Naskoro posle toga počela je borba oko skopske eparhije; ona je bila ogorčenija i trajala je duže no ona oko raško-prizrenske. Godinama je carigradska patrijaršija uporno odbijala pravedne zahteve srpskoga naroda i naposletku je čak, protiv volje i želje srpskoga naroda u skopskoj eparhiji, izabrala ponovo za skopskog mitropolita Grka, Amvrosija. Ogorčenje u narodu usled ovoga izbora bilo je tako veliko, da je bilo opasnosti, da će doći do velikih sukoba između Grkomana i Srba. Posle otvorenoga sukoba u crkvi Sv. Spasa i pogibije grkomanske, morala se je umešati i turska vlast. Amvrosije je bio uklonjen iz Skoplja.
Ipak želja srpskog naroda nije bila ispunjena. Carigradska patrijaršija još se uvek uporno protivila, da izabere Srbina za skopskog mitropolita. Tek posle nekoliko godina, posle dugih pregovora, velikih izdataka i mnogo truda, izabran je za skopskog mitropolita pokojni Firmilijan. Ali je Grcima i Grkomanima, koje su potpomagali Bugari i carigradska patrijaršija (dva neprijatelja, koji su se u ovoj stvari složili protiv Srba), pošlo je za rukom da ometu posvećenje Firmilijanovo za skopskog mitropolita.
Opet je trajalo dugo vremena i bilo je mnogo troška i mnogo truda, dok je Firmilijan posvećen za skopskog mitropolita.
Smrću Fimilijanovom došlo je pitanje o popunjenju skopske eparhije opet na dnevni red. Bilo je bojazni da će carigradska patrijaršija, Grci i Bugari opet ometati izbor Srbina za skopskog mitropolita. Ali stečeno jednom pravo srpskog naroda skopske eparhije, pravo koje je imalo svoga oslonca i u kanonima i u opravdanim željama narodnim, nije moglo biti više ni ometano a kamoli uništeno. Kao što je naskoro posle smrti mitropolita Dionisija, izabran za mitropolita raško-prizrenskog Nićifor, tako je ubrzo posle smrti mitropolita Firmilijana, izabran za skopskog mitropolita, jeromonah Sebastijan.
Ovim izborom utvrđeno je pravo srpskoga naroda u skopskoj eparhiji, isto onako kao što je izborom Nićifora utvrđeno u raško-prizrenskoj, po kome će odsad i za skopskog mitropolita moći biti biran samo Srbin.
Novi skopski mitropolit biće bez sumnje jedan od najboljih crkvenih poglavica. To je čovek osobita dara, velike inteligencije, odličan govornik, dobar poznavalac našega naroda i prilika u Turskoj i veliki patriota. Mitropolit Sebastijan sin je one zemlje, onoga kraja i onoga naroda; rođen u Lipljanu iz stare i priznate porodice, koja generacijama već daje odlične sveštenike svome kraju, a odnegovan u Prizrenu i vaspitan u grčkoj bogosloviji u Halci, gde je odlično svršio bogoslovske nauke, mitropolit Sebastijan bio je bez sumnje najbolji kandidat za crkvenu poglavicu skopske eparhije.
Mi želimo novome mitropolitu duga života i krepka zdravlja, a da će on dobro raditi u to je uveren ne samo narod skopske eparhije, nego i narod svih drugih srpskih pokrajna.