Pre dva dana mi smo izneli sadašnje stanje u radikalnoj stranci, došavši do zaključka, da će budžet, najvažnije pitanje u ovom trenutku, istina izići na jaku opoziciju kod jednog dela radikalnih poslanika, ali da će se ipak moći stvoriti većina da ga bez velikih izmena primi. Međutim izgleda da ta većina nije bila tako sigurna, kao što se u opšte mislilo, te su radikali, da bi otklonili tu bezizlaznu situaciju pribegli jedinom srestvu, koje im je još ostajalo na raspoloženju. Oni su na preksinoćnoj opštoj sednici radikalnog kluba rešili, da se ponovo ujedine i da na taj način dadu vladi, koja se odista ne nalazi u zgodnom položaju, mogućnost da posvršava sve one skupštinske poslove, koji se evo već čitave mesece otežu i odlažu.
Sudeći po imenima, koja nailazimo u novoizabranom klupskom odboru, izgleda da je to ponovno stapanje potpunije i iskrenije, no što je bilo ono jesenašnje. Tu su, pokraj vrlo vatrenih pristalica g. Pašića, ljudi, koji sumu davno okrenuli leđa i koji su sve do juče išli svojim putem; ima ih i takvih, koje bismo po ličnim razmiricama iz doba „Odjeka“ i „Ustavne Srbije“ morali da smatramo kao krvne neprijatelje; svi su oni sada zaboravili to, ili, što je verovatnije, ostavila samo na stranu, dok ne posavršavaju najhitnije poslove, a posle kako Bog da.
Ni za koga nije tajna — i vlada je to kazala u svome programu rada — da će ovaj saziv Narodne Skupštine biti odložen za docnije čim se svrši budžet i druge prešne stvari, koje stoje u organskoj vezi s njime. Da će budžet po sadašnjem stanju sudeći nesumnjivo biti primljen, jasno je za svakoga. Biće možda izmena u pojedinim pozicijama, ali će ipak biti primljen, ako se vlada iole bude pokazala energičnom. Kao god i u svima drugim parlamentima, tako i u našem ima čitava grupa poslanika, koji, i ako je u glavnome uz vladu, pokatkad, naročito u sitnijim pitanjima, hoće vrlo rado da joj podmetne nogu. Takav slučaj imali smo pre nekoliko dana. Glasajući o jednom odista ne vrlo važnom pitanju, na predlog g. Arsenijevića, vlada je, upotrebivši sve mere, jedva uspela, da dobije kakvu takvu većinu. Ta iznenadna pitanja, na koja se niko pre toka nije spremao, uvek su najveća opasnost za sve vlade, koje su osnovane na pogodbama između dveju frakcija.
Prva posledica tog ponovnog spajanja dakle biće primanje budžeta; druga, pak, biće po svoj prilici jačanje autoriteta u stranci i u skupštini g. N. Pašića. Čudnovata je njegova istorija za ovih nekoliko meseca. Kada se skupština prvi put sastala negodovanje spram njega među samostalnim radikalima bilo je tako veliko, da su oni drugi radikali morali da ga tako reći izbrišu iza svojih redova; čak ni u Državni Savet nisu mogli da ga uvedu. Međutim, malo po malo, pristalice Pašićeve, čineći koncesije samostalnim radikalima u drugim pitanjima, uspeli su, da stvore g. Pašića neophodnim po stranku i vladu. Tada su samostalci sa svoga gledišta učinili prvu pogrešku; popustivši jedared oni su morali da popuštaju i dalje, jer su već prvim ustupkom svojim pokazali, da se prema sviju onih stvari, koje su prebacivali g. Pašiću, može da pređe i da se one mogu da zaborave. G. Pašić pak, sa svoga gledišta, držao se vrlo mudro. Iz početka on se bio potpuno povukao, ne tražeći ništa za sebe, računajući da će radikali i sami doći da ga potraže. Njegovi prijatelji su za to vreme energično radili za njega, te je nešto zbog toga, a nešto zbog pocepanosti i neodlučnosti samostalnih radikala najzad došlo do toga, da je danas g. Pašić neosporno ako ne nominalni, a ono faktički šef radikalne partije.
Zato će kao druga posledica ovog ponovnog stapanja radikalne stranke biti možda rekonstrukcija kabineta odmah posle budžeta, a možda još i pre. Novi predsednik ministarstva bio bi onda g. Nikola Pašić.