„Samouprava“, organ radikalne stranke, pronašao je juče dve stvari: prvo, da je „Politika“ izgubila svu svoju ozbiljnost i drugo, da je na štetu svog ranijeg glasa pribrala u kolo svojih anonimnih saradnika i jednog orfeumskog lakrdijaša.
Interesantna su ta dva pronalaska, kojima je dao povoda naš uskršnji broj. Nekoliko puta pre toga „Samouprava“ je polemišući s nama, govorila o našem listu i da je ozbiljan i da su ozbiljni članci, koji u njemu izlaze. Sad najedared sva ta naša ozbiljnost ode u prah i pepeo samo zato što su u našem listu izašla dva feljtona i nekoliko šala od jednog gospodina, koji nije „Samoupravi“ po volji i što smo u istom tom broju doneli jedan članak, u kojem se tvrdi da Narodna skupština nije mnogo uradila i da, po svome sastavu i po prilikama, u kojima radi, nije ni mogla više da uradi.
Zbog te dve stvari „Samouprava“ je, verna svojoj staroj navici, da grdi i ruži kad god se neko usudi, da ma u čemu bude drugačijeg mišljenja no ona, naružila i izgrdila i nas. Na tome putu mi joj nećemo sledovati; to smo rekli jednom za svagda, pa pri tome i ostajemo. Ostavljamo to njoj i onima, koji su oko nje.
Ali ima nešto na čemu joj nećemo ostati dužni. Na nekoliko mesta u tom članku ona govori o našem „nepoznatom štabu“, „o ljudima koji kriju ko su i koje predstavlja jedan orfeumski lakrdijaš“. Ostavljajući po stranu to odista komično tvrđenje, da je predstavnik jednog lista onaj, koji napiše u njemu dva-tri feljtona, mi ćemo listu, čiji je vlasnik i urednik gospodin Nikola Jevr. Damjanović, da kažemo jasno i otvoreno imena svih onih, koji na „Politici“ rade i koji su radili. Pa kad već „Samouprava“ želi da zna i ljude, koji rade na političkom, i koji rade na književnom delu „Politike“, učinićemo joj i to po volji i izneti sve, nemajući nikakva razloga da što krijemo, ni od nje, ni od koga drugog.
Evo tih imena, kao što nam je koja na pamet palo: gospoda St. Stanojević, Branislav Petronijević i Aleksandar Belić, profesori Velike škole; Stevan Sremac, Mile Pavlović, Tihomir Ostojić, profesori, Momčilo Ninčić, sekretar ministarstva finansija; St. Guberovac, okružni inženjer; Drag. J. Ilijć, Nevesinjski, Žarko J. Ilijć, književnici; Sv. Pribićević, urednik „Srbobrana“, Rad. Vukadinović, Voj. Kujundžić i Sl. Ribnikar, lekari; V. Antonijević, činovnik ministarstva spoljnih poslova, R. Luković, Elezović, Uskoković, Atanasijević, velikoškolci.
Svi su ti ljudi potpisivali što su pisali; zašto se to onda zove „anonimnim štabom“? Radilo je isto tako na „Politici“ još i drugih ljudi, činovnika i oficira, među kojima poneki i na „Samoupravi“ rade; ako je potrebno iznećemo i njihova imena, samo neka nam „Samouprava“ na poštenu reč obeća, da im to neće ništa škoditi.
Među saradnicima „Politike“ ima pristalica raznih partija, to „Samouprava“ vrlo dobro zna. Ima radikala, i to još kakvih; ima liberala i naprednjaka, zašto da ne? Ima, bogami, i socijalista, ima konzervativaca i nacionalista, a ima ih dosta koji su van svih naših stranaka, i svi se ti ljudi između sebe vrlo lepo slažu, mnogo bolje no saradnici „Samouprave“, koji su istina svi radikali, ali koji su, dok je jedan deo njihov bio na vladi, a drugi u opoziciji, režali jedni na druge i klali se među sobom kao gladni psi, kad im se oglodana kost baci. Hoćete li za ovo dokaza? Samo recite, poslužićemo vas odmah, ali ipak, ni u kojem slučaju, ma šta vi oko „Samouprave“ radili i govorili, nećemo pristati da se spustimo u onu kaljugu ličnih zađevica i nedostojnih ispada, u koje ste vi, polemišući sa Šibalićem i Šibalićima, navikli da uvlačite čak i one, koji svesno idu poštenim putem, potpuno hladnokrvni i spram vaših pohvala i spram vaših grdnji.