Ознака: Lov na ljude

(Nastavak.) — Do đavola! uzviknu jedan lovac, kurjaka sad, ili ništa. I čovek nanišani. — Stoj! viknu Segen videći to. Jeste li ludi, gospodine! — Ja mislim da nisam, kapetane, odgovori lovac, dižući pušku, zlovoljna lica. Držim, da ipak treba što jesti. Ovde vidim samo kurjake; a kako ćemo ih uhvatiti ako nećemo pucati? Segen…

(Nastavak.) Videh zavežljaj kako se svali na indijančeva pleća i spusti se do lakata mu: zamka je razapeta. Ču se strahovit uzvik; telo moga protivnika jako se strese; koplje mu ispade iz ruku i on se u istome trenutku svali sa sedla i osta, pružen, nepomičan, na zemlji. Njegov konj gurnu moga tako silno, da…

(Nastavak.) I čovek i konj privlačahu našu pažnju. Beše lep prizor. Konj crni ko ugljen, vatrenih očiju, otvorenih i crvenih nozdrva. Usta mu sva zapenušena, i beli mehurići mramorisahu mu vrat i pleća. Beše sav u znoju, a snažni mu se bokovi prelivahu pri svakom zamahu. Konjanik beše go do pojasa; tu su nagost prikrivali…

(Nastavak.) Pođoh za Segenom ka steni koja se uzdiže na ulasku u klanac. Pažljivo pogledasmo dole. Čudna slika izađe nam pred oči. Logor je još u stanju kakvom smo ga mi ostavili; kolje još stoji pobodeno. Kosmate životinjske kože i gomile kostiju prekrivaše dolinu. Stotinama vukova šunjahu se tamo amo, urlajući jedan za drugim i…

(Nastavak.) Nikakva neobična pokreta ne primećivaše se među njima; nisu ništa čuli. Pas je raskomadan i pojeden pre no što mu se meso moglo oladiti! Konj je pošteđen. Neko vreme zauzeti smo branja kaktusa koji nam podkrepljuje životinje. Kad se vratismo na mesto posmatranja, ukazuje nam se veso prizor. Ratnici, posedali oko vatre, obnavljaju boju…

(Nastavak.) — Hajte, momci, reče treći, kupimo orase i častimo se. Mi ga poslušasmo i pođosmo da tražimo orase. Na naše veliko zaprepašćenje uvidesmo da je ovo dragoceno voće dosta retko. Na zemlji i drveću nema ni toliko, koliko nam je trebalo da se ishranimo za dva dana. — Do đavola! viknu jedan čovek, bićemo…

(Nastavak.) Straža se udali i mirio zauze svoje mesto. Drugi se siđoše i pošto ogledaše konje, vratiše se na stražarno mesto na vrhu brega. Tu se svi umotasmo u pokrivače, i pruženi na stenama, prospavasmo ostatak noći. Pre zore, svi smo na nogama i virimo kroz lišiće jako uznemireni. U logoru Indijanaca vladaše dubok mir.…

(Nastavak.) Još jedna stvar zadavaše nam brigu, besmo potrošili gotovo svu spremljenu hranu, te uvidesmo da nam ne ostaje ništa drugo, do da jedemo sirove pinonske orase. Nismo smeli naložiti vatru da ih pečemo: Indijanci su osećali dim još iz veoma velike daljine. I treći dan stiže, a pokoj na severnoj strani horizonta još ničim…

(Nastavak.) Ratna staza Sva je trupa u zoru bila na konjima, i, pre nego se izgubi poslednji trubin zvuk, konji nam behu u vodi, gazeći k drugoj obali recinoj. Naskoro izađosmo iz šume, koja pokrivaše dno doline, i stupismo na peskovite ravnice, koje se prostirahu sa zapada k bregovima Mimbrima. Udarnemo na jug kroz ove…