U zadružnom pogledu ne ustupa Skotlandija ni u koliko Engleskoj pri svem što ima manji broj Zadruga. Šta više, sudeći po neki pojedinostima, moglo bi se pre reći je Skotlandija izmakla u nekoliko pred svojom jačom sestrom i emancipovala se izvesnih pogleda, koji u Engleskoj još ovda — ovda hoće da izbiju na vidik.
Sreća je velika za zadružnu stvar što su se odmah našli ljudi, koji su odmah uvideli sav značaj toga pokreta i bili kadri da uguše i sebi i u drugima sve sitne sebične prohteve, koji ne stoje u saglasnosti sa zadružnim principima, a koji vazda teže da se proture i ugnezde u svaku novu ustanovu.
Tako je zadružna stvar u Skotlandija danas potpuno čista od svakoga sitničarskoga uticaja, zadahnuta je idealom da njoj pripada časna uloga da ekonomski emancipuje radničku klasu, da ukine nadničarstvo i zameni današnji ekonomski poredak poretkom, u kome će potrošač i potrošnja biti ono što im po prirodi stvari mora u deo pasti.
Zadružni rad u Skotlandiji je potpuno u rukama ljudi koja su dušom i srcem odani zadružnim idealima, na čelu njegovu stoji jedan ustalašan i genijalan čovek — Uiljem Maksuel, — o čije se prijateljstvo otima jedan Rosberi i koga je naročito tražio, u svoje vreme, da pozna stari i ugledni Gledston; u zadružnim fabrikama, koje su osnovale Potrošačke Zadruge, rade samo zadrugari, koji pored dobre nagrade, pored svih drugih obezbeđenja i za života i posle smrti, sudeluju dobrim delom u zajedničkoj — opštoj — dobiti koja pripada potrošačima. Nigde bolje, valjada, nisu udruženi potrošači pokazivali svoju podobnost za samostalno rešenje socijalnih pitanja, nego što je to slučaj u ovoj zemlji i u Engleskoj, koje se s pravom mogu ponositi svojim ekonomsko-demokratskim ustanovama. I ako iko još sumnja u uspeh zadružne stvari, neka malo bolje pogleda na Skotlandiju i Englesku, gde će videti jedan nov svet i život, koji će mu razbiti svaku sumnju i napraviti od njega pobornika zadružnoga pravca.
Mi smo taj pokret posmatrali na licu mesta i, ma da smo i sami bili obuzeti sumnjom u izvesnom pogledu, posle toga došli smo do nekolebljiva uverenja, da je zadružni sistem jedini put, da se ukloni pljačkanje slabijega od strane jačega, da se svaki pojedinac u svesnoj zajednici obezbedi, jednom reči da se ukloni sirotinja i beda koje su neizbežna čeda današnjega privrednoga poretka i koje se neće ukloniti sve dok se sam taj poredak ne izmeni.
Ali, valja biti određen i otvoreno reći, u čemu je to današnji privredni poredak rđav i, kad se kaže hoćemo da menjamo, da se zna i šta se hoće menjati. Ta određenost u ovoj prilici u toliko je potrebnija što je ovde reč o preobražaju, koji se ne služi nasilnim — revolucionarnim ili anarhističkim — sredstvima, nego ide za tim da poboljša stanje mirnim reformama — putem smišljene i organizovane evolucije.
Glavna i najveća nesreća današnjega poretka nesumnjivo je u odnosima, koji vladaju u tecivu. Izgledi na ličnu dobit presudni su i jedini motor svake delatnosti. Niko u današnjem društvu ne preduzima ni jednoga posla, ako nema uverenja da će imati dobiti, i svet je toliko navikao i saživeo se s takvim stanjem stvari da smatra za neprirodnu svaku želju, koja protiv toga ide. Preduzimač gleda da dobije od svoga radnika, t. j. da mu da manju nagradu; trgovac gleda da dobije od kupca, t. j. da mu proda skuplje robu, nego što njega staje zajedno s njegovim troškovima i nagradom; zajmodavac gleda da dobije od zajmotražioca, naplaćujući mu veći interes, i tako redom svak gleda — ako može — da otme nešto od drugoga, da bi sebi koristio. I, što je najgore, niko pritom ne pomišlja da takvim svojim radom nanosi štete drugima, naprotiv svak drži da je to sasvim prirodan tok stvari, međutim baš tu — u takvim neprirodnim odnosima — krije se zametak i sve zlo sa koga strada današnje društvo. Zadrugarstvo, kako se ono danas smatra u demokratskim krugovima, ide za tim da ovo zlo uništi, da ukine neopravdanu dobit (profit) koja je uzrok, te masa naroda živi u najvećoj oskudici; a mali broj lovaca na dobit (Profitmacher-a) uživa sve koristi društvenoga bogatstva. Zadrugarstvo, dakle, ne ide ni protiv koga, lično i neposredno; naprotiv, — ono vodi brigu o svakom čoveku, ali što ono hoće da menja i protiv čega ustaje, to je lična dobit (profit), koju ono prenosi na onoga kome jedino i pripada — na društvo, koje je sada predmet najužasnije i najnečovečnije pljačke od strane Profitmacher-a. Stara i dobro poznata deviza: Svakom po zasluzi, bitna je osnova modernoga zadružnoga pokreta i, ako se do pre 50 godina ovakve želje mogle smatrati još za utopije, danas su one stvarnost, dokazana i osvedočava istina, u koju mogu sumnjati još samo koji ne vide dalje od svoga džepa ili koji ne razumeju ono što vide.
Zadružni pokret u Skotlandiji, kao i onaj u Engleskoj, kao — najzad — i vaskoliki moderni Konsumgenossenschaftsbewegung u svetu, zadahnut je ovom osnovnom težnjom i ljudi, koji iskreno žele da se popravi stanje siromašnih i bednih, nemaju boljega načina ni prilike, nego da posluže ovom pokretu.
Kao što smo rekli, skotlandske Potrošačke Zadruge idu pravce meti, koju smo malo pre kao težnju suvremenoga zadružnoga pokreta označili.
Na kraju prošle — 1903 — godine bilo je u Skotlandiji 302 posebne Potrošačke Zadruge i 1 Glavna Potrošačka Zadruga u Glazgou. Prve su imale ukupno 348.262 zadrugara, kapitala 98,339.000, rezervnih fondova 16,711.400, zadrugarskih uloga i drugog tuđeg novca 87,494.725 dinara. U isto vreme Zadruge su imale u zgradama, mašinama i dr. priboru 150,997.775 dinara; u robi na stovarištu 54,929.925 i u potraživanjima od svojih zadrugara (kao ostatak njihova dugovanja za domove što su im Zadruge podigle) 10,349.400 dinara.
U toku 1903 godine Zadruge su nabavile svojim zadrugarima namirnica za 488,311.250 dinara i, na ime zajedničke uštede, podelile im 60,538.900 dinara! To je onaj deo, što u individualističkom obliku trgovanja sačinjava lična profit (dobit), deo koji bi pripao pojedincima (trgovcima i sitničarima), ali koji su Potrošačke Zadruge sačuvale i vratile potrošačima, masi, kojoj taj deo neosporno pripada, jer za je ona stvorila. Za toliku sumu društvo je postalo u Skotlandiji bogatije, za toliko je podela bogastva u ovoj zemlji pravično izvršena, za toliko je društvo pošteđeno i sačuvano bilo od pljačke i, iz ovoga jednoga primera samo za vreme od jedne godine vidi se, kakav ogroman značaj imaju Potrošačke Zadruge u društvenom i privrednom pogledu za čovečanstvo. Mi ćemo na kraju pokazati u brojevima ovaj značaj, od postanka Potrošačkih Zadruga do danas i, ma da to nije i jedina, korist ovih ustanova, ma da osim materijalnih ima u ravnoj meri i moralnih koristi koje se brojevima ne mogu iskazati, i ova jedna dovoljna će biti da ljudi presude o ogromnom društvenom i privrednom značaju Potrošačkih Zadruga i krajnje sebičnim motivima njihovih protivnika.
Sve Potrošačke Zadruge u Skotlandiji imale su u 1903 god. 25.350 radnika i službenika, koji nalaze stalno posla i zarade kod njih, i to 13.458 u nabavljačkim odeljenjima i 11.892 u odeljenjima za zadružnu proizvodnju. Ovim poslenicima Zadruge su izdale u istoj godini na ime stalne nagrade 19,245.800 i na ime sudelovanja u zajedničkoj uštedi 893.225 dinara.
Glavna Potrošačka Zadruga pak pokazivala je u isto doba ovakvo računsko stanje:
Kapitala je imala 7,637.175, uloga i tuđega novca 41,856.025, nabavila je robe u 1903 godini za 159,887.175 i podelila kao uštedu posebnim Zadrugama 6,351.975 d. Kad se uzme na um da glavne Zadruge predstavljaju u pravom smislu reči velikoga prodavca, i da one ustupaju robu posebnim Zadrugama po ceni koja važi kod velikoprodavca, onda je i ova ušteda od preko 6 milijuna dinara znatna.
Nu ovim nije ni iz daleka još iscrpena organizacija potrošača u V. Britaniji. Ta velika i ugledna organizacija, koja je dala i daje primer celom prosvetnom svetu, dala je života još i drugim dvema važnim ustanovama — zadružnoj proizvodnji u granicama organizovanih potrošača i jednom baničnom ogranku, koji godišnje obrne nekoliko milijardi dinara. U jednom od potonjih brojeva, mi ćemo i s ovim tvorevinama udruženih potrošača u V. Britaniji upoznati čitaoce „Politike“.